U slučaju velikih plombi nekada nismo imali izbor – takvi zubi su morali biti prekriveni zubnom krunicom. Ukoliko nema dovoljno zubne supstance da drži krunu, onda ih iz „protetskih indikacija“, kako mi to kažemo , devitalizujemo (vadimo živac) kako bi se u kanalima korena retinirala nadogradnja, da bi preko nje došla zubna krunica. To je dosta agresivan pristup, koji troši mnogo zubne supstance, da ne pričamo o „trošenju“ vitaliteta zuba. Ovo je slučaj gde smo tako obiman zahvat izbegli izradom inleja – keramičke plombe frezovane od komada litujum-disilikatne keramike. Omogućilo nam je da procedura kraće traje, da zub dobije mehanički otpornu nadoknadu (kompozit u ovoj količini bi bio manje mehanički otporan od keramike), dobre kontakte sa susednim zubima, kao i dobre kontakte sa zubom suprotne vilice. Superiornost keramičkih inleja na delu.