„Jao vidi kako je sladak, stavio je prstić u usta!“ – reče doktorka ginekolog budućoj mami. A mami to bi slatko i simpatično, jer se setila svih onih romantičnih scena iz starih crtaća gde beba sisa palac i izgleda neodoljivo – ili možda i NE, ako je mama stomatolog?
Ova scena je ipak izazvala drugačiju reakciju. Nakon „Jao, kako je sladak …“ stiglo je jedno momentalno „MOOOLIM???“, koje je izgovorila trudnica, a stomatolog dabome.
Zašto se ova mama toliko zabrinula?
Kroz glavu joj je prolazio već toliko puta viđen scenario – od slatke slike sa ultra zvuka do otvorenog zagrižaja i 3 godine nošenja fiksne proteze.
Sisanje prsta, a najčešće palca, neke bebe zaista nauče još u stomaku. To onda ostane „slatka“ navika koja, istina, pomaže umirivanju. Jer nije cucla koja ispada, flašica koja se prazni, već palac koji je uvek tu.
Psihološki gledano, palac jeste zgodno sredstvo za umirivanje, te psiholozi nikako ne savetuju primenu grubih metoda u odvikavanju. Većina bi se složila da je lakše popraviti oštećene zube, nego oštećenu psihu… Ali opet, i sa zubima neće ići brzo i lako.
Šta se zapravo dešava sa vilicama i zubima koji su stalno izloženi dodatnoj sili sisanja ovog „stranog predmeta“?
Većina beba ima taj nagon za sisanjem palca do 6. meseca i malo ko bi se iz stomatološke struke glasno obratio roditeljima u tom periodu. Ipak, ukoliko se takva navika zadrži i nakon navršene 3. godine života, kada su primetne još neke neuobičajene i nekontrolisane radnje poput disanja na usta, guranja jezika između zuba, problem sa govorom, onda je neophodno javiti se stomatologu.
Nakon ovakve, na prvi pogled bezazlene navike, zubi se deformišu, otud i zaprepašćujuća reakcije mame stomatologa s početka teksta.
Stomatolozi se neće ustručavati da primete ovakve promene kod dece, a još manje da objasne roditelljima i njihovim starateljima kakve sve komplikacije mogu da nastanu usled nerešavanja ovog problema.
Ono što se zapravo desi je da se nepce suzi, ne razvija se u širinu, zubni lukovi su zato „kolabirani“, suženi. Razvoj bude takav da se stvori otvoreni zagrižaj, plastično objašnjeno nema odgrizanja sendviča i žvakanje se svodi na kontakt poslednjih molara (kutnjaka).
Uz sve to javlja se i poremećaj rada disajnih organa, koji pate od nedostatka prostora zbog tako podignutog nepčanog svoda.
Ovo izaziva disanje na usta i produbljivanje problema. Jer kada dišemo na usta jeziku je onemogućena njegova funkcija u formiranju nepca u širini zubnog luka.
Kako je jedan od najjačih mišića u telu, jezik svojim čestim delovanjem dovodi do pravilnog razvoja vilica. Ovde to umesto njega radi prst.
Koja su rešenja deformiteta izazvanog na ovaj način?
Naravno da postoji rešenje i lek. Čak i da je pacijentu već 30 godina, a suočen je sa posledicama sisanja prsta, nije smak sveta.
Jer kao što i naša doktorka Ana Anđus, mama zubarka sa ultrazvučnog pregleda s početka priče kaže:
“Moj šok nije bio mali, ali sam se setila Jelene, koja je došla u moju ordinaciju pre dve godine. Žvakala je samo drugim molarima (sedmicama da se narodski izrazim) i tako sve do 28.godine. Danas, posle 2 godine, blizu je skidanja fiksne proteze. A nauka i stomatologija se takvom brzinom razvijaju da ko zna šta će još biti izmišljeno i primenjivo na ovaj problem u narednih 30 godina.”
Ortodonti se slažu da rano prepoznavanje problema doprinosi bržem rešavanju, ali uz strpljenje i poverenje pacijenata rezultati ne izostaju ni sa kasnije otpočetom terapijom.
Mlađi su i od fiksnih proteza napravili trend zbog kojih se po iste dolazi čak i kada su manje korekcije u pitanju. To zapravo čini idealnu atmosferu među omladinom danas, koja je ako se setimo one iz prošlosti, umela neumorno da zadirkuje sve vršnjake koji protezom ispravljaju zube. Dakle i ta činjenica nam ide na ruku kada se dođe do trenutka da moramo da predložimo i takav način rešavanja problema.
Šta ako nije prst već cucla?
Uvek je zanimljivo poređenje ova dva “predmeta” koje bebe najviše sisaju. Čak je i pitanje vrlo na mestu, jer su roditelji s razlogom zabrinuti.
Kao i u slučaju sisanja prsta i dugotrajno korišćenje dude može da dovede do nekih neželjenih posledica kod dece. Ono o čemu svakako treba voditi računa kada su cucle u pitanju je njihova veličina, a zapravo prilagodljivost uzrastu – što znači da kako beba raste tako bi trebalo i menjati veličinu cucli/dudi (takve informacije se obavezno nalaze na samom pakovanju).
I u ovom slučaju ističemo da je važno da se bebe i mala deca čim pre odviknu ove navike, a idealno pre 3. godine kada se takve stvari i te kako umešaju u psihologiju deteta. Takođe je poželjno da se deca koja su dugo koristila dudu, a nakon prestanka jave stomatologu kako bi pregledom bilo ustanovljeno da li su nastale neke nepoželjne posledice.
Ipak na sreću mnogih roditelja čija deca pronalaze utehu u sisanju ovog predmeta, pojavile su se na tržištu i varalice koje su pažljivo i sa svrhom dizajnirane kako ne bi izazivale deformitete vilice i zuba kod dece poput ukrštenog ili otvorenog zagrižaja. Takve daju jeziku dovoljno prostora, podstiču zdravo disanje, pomažu da nepce ne poprimi abnormalan oblik sa visokim lukom… dakle osmišljene su tako da gotovo do problema i ne dođe.
Naš savet je i u takvim okolnostima sa savršeno dizajniranom dudom da se period korišćenja skrati i da stomatolog isprati razvoj vilice i zuba.
U našoj ordinaciji se vrše i takvi pregledi od strane ortodonta, koji će uz iskren razgovor sa pacijentom da nađe i predloži rešenje ukoliko je potrebno. Važno je ne paničiti i ne zaboravljati da je ovo moderno doba u kojem se tehnologija brzo razvija, te tako sužava prostor zaludnim brigama.
Zakazivanje viđenja sa našim ortodontom možete obaviti:
telefonom na broj 065 34 74 937
mejlom na ana@ordinacija-miscevic.com i
dolaskom u našu ordinaciju u ulici Maršala Birjuzova 39
